SREDNJI PRST

Fejs.

Ne mogu izdžati pa pišem status.

TRAŽIM ALBANCA, BOGATOG. NAČITANOG.

Označi fotografijuDodaj lokacijuUredi

Sviđa mi se ·  · Stop Notifications · Podijeli · Uredi

Ma, ne za sebe, jebemu. Imam Zapruđanca..
Jooj kak ste svi zapeli odma. 
(Ma za frendicu.. Svira ko Slash, ma ke Slash, Frusciante, Satriani je 
beba za moju Teu...)

Tip top tak, šiiiic! Takac makac bim bam bus, prašine nema 
nvišeeeei! Ja sam genjie, čudo prirode. Zapjevajmo složno svi našu 
pjesmu draaagu, ona nam je dobar drug u učenju i radu.

...djeca se i-gra-ju po-raza i po-bjede, na-na-nanana....DOREMIFASOOOOO
i sada znaaaaaš da je faaaajrunt. Mjesec jeeeee ko….*
- Aaa?!
- Barbika! Najljepša I najbolja naša… Cmokić, cmokić! CMOK!
- Šefica.
- Ojoj…
- Hahahahaha… Tea, imaš četiri banke, otfikarila si onog nemoralnog, oženjeg jebača s
klincima, sviraš gitaru ko Slash, ma ko Satriani, Frusciante! Smršavila
si 15 kila, a ponašaš se ko mali ,miš…
-Oprosti Barb…
- Evojena! Kaj sam rekla o ispričavanju?!
- Sori.. 
- Isusemoj. Kaj radiš u Pruđu, ženo? 
- Došla sam frendicu malo razveselit I tak.
- A zakaj si ti tak sramežljiva?
- Nisam. Kaj jesam?
- Jesi, a sad ulazi, jer sam stavila kavu kuhat.
- Barb, šefice najbolja… 
- E ajd pliz skokni tu dole do Dione I kupi najveću milku il mikado 
čokoladu koju imaju.
- Čoksu?
- Ae.
- Ne smijem. Mislim, sori.. znaš, pazim., kile…
- Jesam ti ja šefica?
- Jesi…
- Onda ti naređujem…!
- Ne smijem Barb….
- Ne cvili ko beba, aaaaajjjjj, ajd po čoksu dole I ne kukaj. Danas buš 
ju jela I amen.
- Zdebljat ću se.
- Oćeš, aha, od jedne čokse.
-Lako tebi Barb, kad si ti….
- Kaj sam?!
- Imaš liniju.
- Oš reć da sam mršava?! Znam to, milena moja. 
- Nisi! Idealna si!
- Hahahaha!
- Barb tak mo je drago zbog Gorana…
- Aaa, eto.
- Jel doma?
- Radi.
- Radi?! Di? Kaj predaje u školi?
- Aha, predaje Albanski u pekari.
- Sad?! 
- Kaj, kruh mora biti vruć!
- I sad bute skupa.
- Daj kupi pliz I tri, četiri pive. Evo ti lova… Samo…
- Ma ne, ja častim s pivom.
- Otkud ti nofci?
- Radim!
- Ti?
- Ja!
- Ajde beba, drago mi je! Zakaj mi nisi rekla?
- Pa danas sam počela.
- Znači programiraš. 
- Čuvam djecu.
- Baby siterica?
- Da, kod Pamukovića… Znaš onaj ulaz dole u Vankinoj…
- Znači, susjeda buš nam?
- Takoreći.
- Super.
- Kava kipi…
- Ma pusti, očistit ću to, ajd ti u dučkas. E I da j vidi jel noviPolet 
izašo…
- Polet?
- Tea, ne zajebavaj. 
- Polet…
- Isiomiki sad moram ženskoj objašnjavat zakaj hrvatsko izdanje 
Rollingstonea zovem Polet, joooj. 
- Ne treba Barb, skužila sam.
- Nisi.
- Jesam
- Nisi I nikad nebuš
- Oš se kladit na pivu?
- Ajde!
- Srce…
- Kaj srce?
- Asocijacijacija na…
-…moju skrivenu mračnu tajnu?
- Veza…
- Tea, užas ko ciganka koja gata, tak zvučiš.
- Lijepa uspomena..
- Ke ti fakat vidiš sve to?
- Itekako. Itakako Barb.
- Zakuni se onda sad da pred Goranom to nebuš n I kad spomenula, nedo 
bog….!
- Kunem se..
- Zakuni se po zapruđanski!
- Al ja sam iz Sigeta.
- U ime Bureka, limenki, Toplane & Lokomotive, ja ta i ta … amen.
- Barb luda si totalno.
- Nemaš ti još pojma.
- Kaj ste svi iz Zapruđa tak opaljeni,,?
- Jašta bona! Šic u dučkas.
- Dobro, ba. U ime limenki, sladoleda, ….
- Ts Ts..Nikad Zapruđanka od tebe.
- A šta ak se udam za zapruđanca?
- O, bilo bi ti bolje da se onda raspitaš za Albanca.
- Ti mene zafrkavaš.
- NIKAD. Odi do Mutalabija, Idrizija, starijeg, vlasnika Bureka I reci 
da su tam poslali Šoštari.
- BarbmojaBarb…
- U DUČKASS!!! 
Sada znaaaaš da je faaaajjrunt, mjesec jeeeee, ko žuti greeejjpfrut,ti 
si mi, draaagiii i,kaaooo drooogaaa…Šic mic micika, I pssst...Samo 
tebi svira bend, samo tebi svira bend,naaanebuuu…!*

                                         ---

Kako bi bilo da se Goran nije zaposlio u pekari, ne znam…nikako. Naime kolege Albanci ga zafrkavaju, kao - ti dipljomirani poljitoljog pečeš kruh s nama maljim ljudima…neka, neka.

I dobro je tako, mislim da mu je upravo to potrebno. Ne u smislu da ga nauči pameti I discipline, reda I rada, nego da se druži s takozvanim malim, ‘običnim’ ljudima koji ustaju u cik zore, briju se, umivaju hladnom vodom i jure na težak posao.

Jednom je čak rekao da bi mu najveća kazna u životu bila da bude jedan od njih. Prezir i citiranje Bukowskog.

Nisam ništa na to rekla, samo sam zaškripala zubima.

Ali, eto, sve uvijek dođe na svoje, pa tako I ova epizoda s radom u tri smjene, s običnim, malim, svakodnevnim ljudima. Napuhanko. Treba mu to, neka.

Dobro je. Mislim, radi već dva tjedna I samo se dvaput požalio, ali ne brunda I ne buni se. Rad oplemenjuje, često bi znao reći. Evo, gospon Šoštar, diplomirani, jedinstvena prilika da dokažeš svoju tezu I svoje misli pretvoriš u djelo. I nećeš se više uspoređivati s nekim izmišljenim literarnim likom luzerom I papkom, bit ćeš preumoran za to.

/Barb, tebe nikad nema doma./

Bit ćeš mrtav čovjek

Šlajker iz treće smjene

I možeš lagat svoju mamu

Ali nikad ne mene…*

Rad oplemenjuje.

Da. Da, definitivno se slažem s tom tezom. Ali isto tako, radI donosi novac.

(Ja sam papak…)

(Suprug* žene koja gradi karijeru)

(Luzer!)

Kad moj dragi primi prvu plaću, bit će ponosan na sebe. Platit ćemo dio zaostalih dugova, plin, voda, struja,a telefon nam je ionako već mjesecima isključen. Komuniciramo mobitelima isključivo. A I to je već postalo upitno, jer na kuhijskom elementu od jučer stoji mi radosna vijest – da ukoliko ne podmirim dug u roku 24 sata, zabranit će mi sve usluge, vaš Dip, joj što vas volem, fak ju. Nek mi ga isključe. Mob. I don’t give a fuck.

Komunicirat ćemo dimnim signalima.